Kad shvatiš da je kraj i vidiš da sunce umire
Kad shvatiš da je kraj i vidiš da sunce umire,
sklopi oči da ne vidiš krvavi odsjaj suza u moru…
I seti se našeg susreta jednog, ko noći kod proleća.
I zaželi novu ljubav u ovom tihom umiranju bezponovnog rodjenja!
Shvati da je sve bilo onako kako si ti želeo…
I ovo proleće i ovo leto i prvo plakanje za poljupcima.
Pogledaj ove ptice,,,!
Zaželi nešto lepo, nešto što ti ja nisam dala i znaj da je sve ovo ružan san i nas dvoje putnici željni lutanja,
do nedostižnih predela mašte u kojoj ostajemo samo mi i naša velika plakanja.
I uberi prvi cvet onako…
Kako si nekad mene…
Nežno i sretno, dok je vetar mrsio tvoju crnu kosu, a ja se ljutila na njega i nebo, jer si pripadao njima.
I ne pitaj nikad zašto sam uvek sama i zašto baš danas kisa pada.
Ne zaželi ljubav, tamo gde je nema, jer ceš dobiti samo razočarenje bol i mržnju,
a ti nisi navikao da voliš, sklopi oči i vidi moje oči pune skrivenih suza koje su namenjene tebi.
Shvati da je lep san prošao i da budućnost pripada drugima!
SHVATI! Shvati da smo mogli voleti, ali drugi su voleli za nas.
I ne dozvoli da tuga vlada tobom, jer obično ti vladas drugima.
I ne osećaj tudju bol, jer tebe ne boli kao druge, ni srce, ni duša.
Ali, jednog dana, kad te zahvati ludilo letenja, shvatićeš ove suze u očima i biće ti žao,
zbog onoga danas i onoga juče, i molićeš sudbinu za oproštaj,
a da li će doći, saznaćeš tek sutra, kad mene ne bude bilo,
kad nestane tvoj prekrasni osmeh, i isčezne inat tvog ponosa.
Da li ćeš onda potražiti oči neke, i poželeti da ljubiš nečije usne, moje usne možda i nećeš, JER, ME NEĆE BITI, MILI,
zar ne shvataš da nisi samo ti prepun ponosa.
Seti se, ali….KRAJ! SHVATI!!!
Slični članci:
Učitavanje ...