Bila bih postelja u kojoj spavaš i jastuk na kojem se budiš, zvezda koju sanjaš, suza kada plačeš, osmeh kad se smeješ, učinila bi sve samo da sam uz TEBE!

Osećaš li poljupce mojih usana, dodir moje ruke, vidiš li što mi radiš, zaspim s tobom, s tobom se budim, šta se sa mnom događa, i ja se čudim.

Ti imaš divan pogled, ti imaš divan osmeh, al najlepše su tvoje oči, koje sanjam svake noći!

Svitanja bez tebe puna su praznine kad oblaci pišu tvoje ime, a u kasnu noć kad grad utone u san, ja ću samo zbog tebe čekati novi dan.

Moja se duša rađa na rubu tvojih očiju, a najveće zvezde pevaju tvoje ime dok mesec okreće vrtuljak sna!!

Spušta se noć i prekriva prozor moj, a ja gledam u nebo i tražim sjajnu zvezdu, tražim osmeh tvoj!

Ti si mi dala da ti u oči zaronim, ti si me zvala da u njima dušu otvorim. Pogledaj mesec zlatni sja, dok nebo ljubim ja u tvom oku boje sna moja zvezdo jedina.

Sa kraja sveta sve do tvoga praga vodili su moji putevi i sad na svojoj postelji od neba nauči me opet sanjati..

Pogledaj u noćno nebo i pronađi zvezdu. To je moje srce koje se popelo u visinu da vidi tvoj osmeh. Ispruži ruku i uzmi ga, jer je pripalo tebi!

Poželi noćas da sam tu jer ovo nebo ima neku čudnu moć, možda se stvorim pored tebe da te poljubim za laku noć!