Nikad više sa tobom do zore,
nikad više telo drhti usne gore,
od tolikih suza oči me bole,
sve više i više andjeo me zove…
jer ti, ti si ostavio me u suzama,
a ti ti si svoju ljubav dao drugima…

U mom srcu, u mom gradu danas su tužne pale kiše.
Kvase dušu kvase obraz jer ti se ne javljaš više.
Tražim utehu u reči dve,  napiši mi bar volim te.

Oči će mi zasjati u nekom novom sjaju
kao sunce kad obasja celi svod plavi
znaću da sam privela svoju tugu kraju
tek kad ugledam pravo LICE LJUBAVI…

Veruj u ono što voliš i volećeš večno, potrudi se malo i živećeš srećno.
Ne dozvoli drugima tvoj život da ruše jer ti si deo moje duše…

Ja i ti, nekada smo bili mi, šta god drugi pričali, nekada smo se voleli…
Da sudjen si mi, vidim odavno, a sad sve je propalo…
Iako znam da grešio si i ti, nikad sebi neću oprostiti što zbog mene tvoje srce krvari…
Ali osećam da opet ceo svet će biti NAŠ.
Koliko još te volim da samo znaš…
Pronadji me noćas negde u tami, zovi me, andjele da budemo sami,
da ti kažem šta vidim u očima tvojim, da jedino zbog tebe zivim i postojim!

Meni se noćas nešto htelo,
da me ljubiš vrelo
meni se nešto hoće
da po tvome vratu pravim voće,
šteta što nas noć deli jer tebe moje srce ŽELIIII!!!

Stani na prste i pogledaj iza sebe, zar ne vidiš ljubav koja gori za tebe? Možda je priznaš, a možda i ne, al zapamti jedno ti mi ZNAČIŠ SVE…

Noć je, a ja sam sama.
Sama sa svojom boli.
Mislim na njega a znam da drugu voli,
Sama sam.
Sama u ovj tamnoj noći,
Dali će moj dragi ikada doći.
A moje srce plače ko nikada pre.
Noćas u ovoj tamnoj noći.
Crnoj noći, jer ono je svedok svih mojih patnji i boli,
Ja plačem noćas ko nikada pre.
Ova je noć prepuna skrivene boli,
A on uopšte ne zna da ga ja iskreno “VOLIM”.

Rekao si da me voliš,
a ja ljubav nisam krila
mislila sam nema sile
koja bi nas rastavila.
A sad idi nevernice
nek ti moja ljubav sudi
ti si drugoj ljubav dao
i uvek joj verovao,
a za mene bar je lako
novi mi se život sprema,
ja ću tiho u grob leći
jer u njemu tuge nema.
Na grob dođi, poljubi ga
i na njega spusti lice,
iz gorba čućeš reči:
*Ja te Volim Neverice*

Opet je kiša noćas padala,
A zorom počelo sunce da sja.
Opet je ptičica tužnu pesmu pevala.
Jer bila je usamljena koliko i ja.
Svi dani bez tebe tako su prazni.
Sa tobom bi bilo drugačije sve.
Al’ opet nebi imala hrabrosti,
Da ti kažem:”Koliko ja volim te.”