Pretnje smrću, silovanje, krađa identiteta i širenje nacionalne mržnje samo su delić krivičnih dela počinjenih na Facebooku, i naša svakodnevica. Da li ćemo saznati ko se krije iza pretnji Borisu Tadiću na Facebooku i zašto policajci svakodnevno provode sate na ovoj društvenoj mreži.

Policijska istraga povodom pretnji koje su na Facebooku upućene predsedniku Srbije Borisu Tadiću je u toku. Ko se krije iza Facebook profila pod imenom „Priznaj Kosovo“ sa kojeg je u utorak Tadiću upućena poruka „Priznaj Kosovo ili će ti umreti porodica“, i ko je na Facebooku krajem aprila napravio grupu „Tadiću, džaba ti blindirana mečka, kada otvoriš vrata snajper te čeka“, policija ne može da utvrdi bez pomoći i dozvole Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Ono jedino može da naloži kompaniji Facebook da dostavi podatke o korisnicima Facebooka, poput njihove IP adrese.

„MUP će se u konkretnom slučaju obratiti Sjedinjenim Američkim Državama, jer bez saradnje sa njihovim ministarstvom pravde nije moguće dobiti podatke od Facebook centrale“, objasnio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. „Ukoliko dođemo do nekih podataka, ti ljudi će biti uhapšeni i procesuirani“, izjavio je Dačić, dodajući da su se nadležni srpski organi američkom Ministarstvu pravde više puta obraćali zbog nekih drugih slučajeva.

Zamenik višeg tužioca u Odeljenju za visokotehnološki kriminal Saša Radulović izjavio je da je u toku pretkrivični postupak i da tužilaštvo intenzivno radi na otkrivanju činjenica povodom ovih pretnji. „Tužilaštvo veoma ozbiljno shvata ove pretnje i smatra da u ovakvim radnjama postoje elementi krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti“.

Bonus za policijski dosije

Za ovakve slučajeve u našoj policiji zaduženo je Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje se nalazi u okviru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Zamenik načelnika Odeljenja Dragan Jovanović u razgovoru za „Vreme“ kaže da on i njegovih desetak kolega sve više vremena „gube“ na Facebooku: „Policija može kvalitetno da koristi Facebook za prikupljanje operativnih podataka. Policajci mogu da se po ovoj društvenoj mreži sasvim legalno ‘šunjaju’ ni u jednom momentu ne zadirući u privatnost korisnika. Mogu da gledaju i čitaju, i to im može doneti mnogo koristi u radu. Podaci koje tamo pronalazimo – kako neko izgleda, koja kola vozi, gde je bio na letovanju, ko su mu prijatelji, ko mu je devojka i slično – izlaze iz klasičnog policijskog dosijea“, objašnjava Jovanović, dodajući da ne samo što svaka policija u svetu ovo isto radi, već često rade i kompanije koje žele da saznaju više o svojim zaposlenima.

Odeljenje u kom Jovanović radi učestvovalo je na primer u otkrivanju osobe koja je širila nacionalnu mržnju protiv Roma u vreme kada je raseljavano nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu; u saradnji sa drugim policijskim službama otkrili su osobe koje su pretile novinarki Brankici Stanković; učestvovali su u „hvatanju“ osoba koje su rasturale dečiju pornografiju i u čijim računarima je tada nađena velika količina ovakvog materijala…

No, što se Facebooka tiče, prema proceni našeg sagovornika, 98 odsto onoga što možemo da svrstamo pod „mračnu stranu Facebooka“ su kleveta, uvreda, širenje nacionalne i verske mržnje i krađa identiteta. U Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala gotovo svakog dana dođe dvoje ili troje građana da se požale kako im je neko nešto napisao na profilu, uvredio ih, nazivao njih ili njima bližnje pogrdnim imenima, stavljao neprimerene fotografije i slično. „Policija nažalost time ne može da se bavi“, kaže Jovanović i dodaje da je ipak sreća što se najčešće radi o ovakvim, manje ozbiljnim slučajevima.

„Na Facebooku zaista ima svašta, ali i mi ponekad obraćamo previše pažnje na njega“, kaže on i napominje da kada bi policajci reagovali na svaku zloupotrebu i prijavljivali je Facebooku, bilo bi ih verovatno više stotina hiljada dnevno, a FBI bi po ceo dan samo izdavao podatke o korisnicima Facebooka.

Pornografija, laži i krađa identiteta

U kabinetu predsednika Tadića nisu želeli da komentarišu navode o pretnjama putem Facebooka, i napomenuli su da predsednik nema svoj profil na toj mreži. Mnogi bi mogli da se zakunu da ima profil, i upravo je u tome i čitav problem: na Facebooku svako može da bude Barak Obama ili Seka Aleksić, ili i jedno i drugo. Postoji bar pet osoba koje se predstavljaju kao Boris Tadić (i koriste njegove fotografije), a postoje i profili i grupe sa imenima: „Boris Tadic je KRALJ!“, „Boris Tadić–sramota za srpski narod!!!“, „Boris Tadic najljepsi predsjednik :D“, „Napred BORIS TADIC….:-)))))“, „BILL KAULITZ ZA PREDSEDNIKA BRE…KAKAV CRNI BORIS TADIC!!!!“…

Osim toga, iako je deci do 13 godina zabranjeno da koriste Facebook, oni su mu najverniji, a da bi napravili svoj profil samo treba da slažu da imaju na primer 15 godina. Uglavnom ga koriste bez kontrole roditelja koji ponekad ne znaju ni šta je to Facebook, za šta služi i kakve probleme i opasnosti može da uzrokuje. Zato se na profilima često mogu videti slike razgolićenih devojčica, psovke, govor mržnje, pretnje, pornografski sadržaji… „Srbija je u vrhu zemalja po korišćenju Facebooka. Deca od 7 ili 8 godina već imaju profile, nekad i više njih. Problem je što se profili otvaraju bez kontrole, a ljudi ne znaju kako da se zaštite niti kako da prijave zloupotrebu. Osim toga, pošto se lažni profili tako lako prave, i pošto svako može da se predstavi kako hoće, ljudi često pomisle da mogu i da se sakriju“.

Evo i ilustracije ove tvrdnje: u petak 30. aprila, na Facebook profilu MUP-a Srbije stajalo je nekoliko fotografija sa nagim muškarcima i brojne poruke uvredljive sadržine upućene srpskoj policiji, građanima Srbije i pojedincima. Posle su, naravno, sklonjene. Autor je verovatno računao da ga neće tražiti ili da je nemoguće pronaći ga. Sakrivanje, međutim, čak i na Facebooku, nije baš tako jednostavno. Iako policija ne reaguje na slične provokacije i svaku prijavu, u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kažu da uvek prime i saslušaju svakog građanina koji ima problem. Najčešće ih posavetuju da sve zloupotrebe pravila Fejsbuka, u koje spadaju i govor mržnje i krađa identiteta, prijave administratorima Facebooka koji veoma brzo reaguju.

Ukoliko se radi o ozbiljnijim zloupotrebama, i ukoliko policija pokušava da sazna identitet određenog korisnika Facebooka, odnosno njegovu IP adresu pomoću koje može da sazna s kog računara pristupa Facebooku, to može da uradi na nekoliko načina. Najpre, policija može da se preko Interpola obrati FBI-ju, tj. američkom ministarstvu pravde koje, ukoliko proceni da je zaista neophodno, od centrale Facebooka zatraži podatke i prosledi ih našoj policiji.

U praksi, ovo se ne dešava. Policija na ovakav zahtev po pravilu dobije odgovor da podatke o korisniku Facebooka mogu da zatraže kroz sistem međunarodne pravne saradnje. U praksi to znači da naš sud treba da kontaktira američki sud. Problem s ovakvim načinom pribavljanja podataka jeste to što je najčešće nemoguće prikupiti dovoljno podataka za pokretanje krivičnog postupka, tj. slučaj ni ne stigne do našeg suda, pa zahtev američkom sudu ne može biti ni poslat.

U slučaju da slučaj ipak stigne do suda i da se zahtev prosledi američkim kolegama, postoji još jedna moguća prepreka: kako Facebook svojim korisnicima garantuje privatnost, odluka o tome hoće li biti otkriveni podaci na primer o autorima poruka Tadiću, zavisi od procene jesu li pretnje zaista ozbiljne ili se na neki način mogu podvesti pod „slobodu govora“ koja se tumači veoma široko. Osim toga, u Americi je stepen zaštite podataka o ličnosti veoma visok. Naša policija tako je od američkih vlasti tražila podatke o kosovskim hakerima, ali su se Amerikanci pozvali na Prvi amandman – slobodu govora. S druge strane, napominje Jovanović, pre izvesnog vremena Stejt department dobio je pretnju iz Srbije koja glasi: „Baciću vam atomsku bombu“, pa je američka vlada tražila podatke o autoru. U pitanju je bio trinaestogodišnjak iz Leskovca.

Policija ima još jednu „alatku“ u rukavu. Kako je Beograd postao takozvana kontakt tačka 24/7, našoj policiji na raspolaganju je dvadesetčetvoročasovna pomoć u pribavljanju informacija vezanih za slučajeve iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Osim pribavljanja tehničkih saveta, pravnih informacija i pomoći u prikupljanju dokaza, policiji je dostupna i mogućnost da zatraži zamrzavanje i čuvanje informacija. Na primer, u slučaju pretnji predsedniku Tadiću, policija je tražila da se svi podaci na Facebooku sačuvaju i to se radi po hitnom postupku. Na taj način, ukoliko i kad slučaj dođe pred sud, tužilaštvo će imati dokaze crno na belo koji bi u suprotnom možda bili izbrisani sa Facebooka.

Iskustva policije kažu da se ipak iza gotovo svih ovakvih pretnji kriju neslane šale, i najčešće deca i pubertetlije, ali se one i pored toga uzimaju za ozbiljno. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, međutim, kaže da ga ne bi začudilo ukoliko bi se utvrdilo da su Tadiću pretila lica „sa one strane zakona“ koja žele da zaustave borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji.

Loša vest

Dobra vest je da se i bez saradnje sa američkim ministarstvom pravde o korisnicima Facebooka svašta može saznati, a lica se mogu identifikovati pomoću drugih podataka na profilu – kontakt podataka, fotografija, poruka i slično.

Loša vest je da su krivična dela koja su počinjena putem Facebooka naša svakodnevica, i u neku ruku – moda. Pretnje putem Facebooka dobio je predsednik Hrvatske Ivo Josipović, a grupa „Smrt Obami“ postoji već nekoliko godina. Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić prijavio je policiji da mu „četnici i ustašoidi“ upućuju pretnje smrću, a on je to protumačio kao dokaz da je „na pravom putu“. Facebook grupa „Smrt Stjepanu Mesiću“, prema pisanju hrvatskih medija, imala je gotovo 5000 članova, većinom s Kosova, ali je u međuvremenu izbrisana sa Facebooka. Pre nekoliko dana otkriveno je da nekoliko grupa i pojedinaca prete da će likvidirati predsednicu desničarske Danske narodne partije Piju Kjersgard i poručuju joj: „Ti si uskoro mrtva“ i da će biti „silovana, obešena i spaljena“.

U Srbiji stvari nisu bolje: niška policija pre nekoliko dana uspela je da spreči masovnu tuču osnovaca u naselju Pantelej, koja je bila najavljena i organizovana na Facebooku. Rukovodilac grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije u niškoj policiji Bratislav Timotijević izjavio je da će ubuduće operativci ove službe motriti dešavanja na Facebooku.

U tom slučaju sve se dobro završilo, ali mnoge „žrtve Facebooka“ nisu dobro prošle. Novosadska policija upozorila je nedavno sugrađanke na dodatan oprez prilikom komunikacije posredstvom Facebooka. Upozorenje policije stiglo je nakon hapšenja Milana M. (24), iz Vrbasa, osumnjičenog za silovanje M. V. (31) iz Sremske Kamenice. Sumnja se da su se njih dvoje preko Facebooka dogovorili da se nađu i odu na piće. Iste večeri Milan M. je došao u kuću M. V. koju je, nakon što je odbila da ima seksualni odnos sa njim, pretukao, silovao i onda pobegao.

Prošle godine obrenovačka policija uhapsila je A.N. (43) zbog sumnje da ju je M. M. (13) iz Obrenovca primorao na seksualni odnos. Prethodno su se upoznali preko Facebooka gde se on predstavio kao sedamnaestogodišnji Filip 007. A.N. je tokom dopisivanja devojčici prvo predložio da imaju seksualne odnose, a kada je to odbila, insistirao je da se sretnu i da na sastanak dođe sama. Odveo ju je u šumarak u blizini Obrenovca. Snimak seksualnog odnosa policija je pronašla u telefonu A.K.

U policiji neprestano apeluju pre svega na roditelje da obrate pažnju šta deca rade na internetu. Njihova preporuka je da deci ne brane da koriste Facebook, već da ih upozore na opasnosti i da dogovore pravila ponašanja.

Izvor: b92