|
|
 Većina roditelja ne zna kako da reaguje kada ustanovi da je njihovo dete nešto ukralo, niti im je jasan razlog zbog čega deca to rade.
Psiholozi tvrde da mališani kradu iz nekoliko razloga. Jedan od njih je i nedostatak samokontrole, pa ako nešto žele, uprkos vaspitanju da nije lepo krasti, ne mogu da odole iskušenju i ne uzmu željeni predmet.
U takvim situacijama, roditelji bi trebalo da omoguće detetu da dobije ono što želi, ali na pošten i primeren način. Razgovor, strpljenje i dobar primer pomažu u ovakvim situacijama.
Deca kradu i kada njihove osnovne potrebe nisu zadovoljene. Za mališana koji oseća da mu nešto nedostaje najlakši način da do toga dođe je jednostavno da uzme kada mu je dostupno. Iako mnogi roditelji smatraju da dete ima sve što mu je potrebno, dečje poimanje potreba sasvim je drugačije.
Na primer, ako detetov drug ima džeparac, a vaše dete nema, može se dogoditi da i ono poželi da mu dajete novac, bez obzira na to što mu spremite užinu. Ukoliko to branite, dete može doći u iskušenje da ukrade novac samo da bi i ono imalo džeparac kao i drugi. Zbog toga osluškujte šta dete želi, budite fleksibilni, ali i pravični prilikom određivanja pravila.
Mališani kradu i kada žele pažnju. Kada je detetu uskraćeno zadovoljenje emocionalnih potreba, ono se oseća prazno, pa uzimanjem stvari pokušava da ‘popuni’ tu prazninu. Deca koja kradu često su vrlo usamljena, ili imaju probleme sa prijateljima i u školi. Zbog toga posvećujte vreme svom detetu, budite sa njim, razgovarajte i saznajte šta želi i čemu se nada, pišu „Večernje novosti“.
Dete može da krade i ukoliko oseća da nema kontrolu nad svojim životom. Krađom prividno uspostavlja kontrolu, odnosno buni se protiv takvog stanja. Neki mališani teško podnose pritisak okoline, teško se uklapaju, iako žele da pripadaju grupi. Tada se može dogoditi da nešto kradu samo da bi pokazali da su hrabri i ‘vredni poštovanja’ svojih vršnjaka.
Kada uhvatite dete u krađi, reakcija bi trebalo da zavisi od uzrasta, kao i od toga da li se krađa dogodila prvi put. Ako je dete malo, roditelj treba da mu objasni da nije lepo krasti i da postoje drugi načini da dođe do toga što želi.
Mališane školskog uzrasta treba terati da vrate ukradeni predmet, tvrde psiholozi, ali i kazniti ih tako da osete posledice svog čina. Ukoliko tinejdžera uhvatite u krađi, to zahteva ozbiljniji razgovor, a često i pomoć stručanjaka.
Izbegavajte fizičko kažnjavanje jer to dete može naterati na nove krađe, samo iz inata. Objasnite detetu da krađa nije samo kada se uzme čokoladica iz prodavnice nego da je to svako uzimanje nečega što mu ne pripada.
Naučite ga da je to krivično delo i da može imati jako neprijatne posledice, kao i da postoje alternativni, pošteni načini da dobiju ono što žele.
Izvor: Mondo
 Centralnom manifestacijom koja se tradicionalno održava u Orašcu, gde je pre 206. godina počeo Prvi srpski ustanak, Srbija obeležava Dan državnosti. Predsednik Srbije Boris Tadić položio venac na spomenik Neznanom junaku na Avali i upisao se u spomen knjigu.
„Za Srbiju, koja je velika svojim delima i u njenim ljudima“, napisao je predsednik Tadić i posle toga položio venac na spomenik.
Centralna svečanost povodom Dana državnosti održana je u Orašcu, gde je pre 206 godina počeo ustanak protiv Otomanske imperije i u Kragujevcu gde je u tadašnjoj kneževini, pre 175 godina, usvojen prvi Ustav Srbije.
U Marićevoj jaruzi u Orašcu, odakle je 1804. godine pod vođstvom vožda Karađorđa počela borba za oslobođenje od Otomanske imperije, srpskim ustanicima će u 10 časova i 45 minuta biti održan pomen i odate najviše državne i vojne počasti.
U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u Topoli, uz državne i vojne počasti biće odata pošta izginulim srpskim ustanicima i položeni venci na sarkofag vožda Karađorđa.
Srbija na veliki pravoslavni praznik Sretenje, istovremeno slavi Dan Državnosti i Dan Vojske, zbog toga što je toga dana 1804. godine u Orašcu kod Topole počeo Prvi srpski ustanak za oslobođenje od četiri veka robovanja pod Otomanskom imperijom, a istog dana 1835. u tadašnjoj prestonici Kragujevcu proglašen prvi Ustav kneževine Srbije.
U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima, Dan državnosti je u Srbiji neradni dan.
Sa Savske terase Beogradske tvrđave juče je izvedena počasna artiljerijska paljba sa deset plotuna iz šest artiljerijskih oružja, a u Narodnom pozorištu u Beogradu održana je svečana akademija na kojoj je govorio premijer Mirko Cvetković.
„Evropski put Srbije danas više niko ne dovodi u pitanje, sve bliže smo članstvu u Evropskoj uniji, a sa svetom se uspostavljaju veze koje su godinama bile prekinute, poručio je Cvetković.
Premijer je podsetio da građani sada mogu da putuju bez prepreka, kao i da je osiguran nesmetan protok robe i kapitala sa Evropom.
„To je potvrda da je Srbija ekonomski i politička stabilna zemlja“, rekao je Cvetović i istakao da Srbija postaje lider regiona, ne ugrožavajući nikoga, uvodeći evropske i civilizacijske standarde u ostvarivanju pravnog poretka i poštovanju ljudskih i manjinskih prava svih građana.
Svečanosti u Narodnom pozorištu prisustvovali su zvaničnici Republike Srbije, predstavnici diplomatskih misija, međunarodnih organizacija i ugledne ličnosti iz oblasti nauke, umetnosti i kulture.
Izvor: Smedia
 Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas proslavljaju Bogojavljenje, praznik koji se tradicionalno obeležava plivanjem za časni krst.
Staza kojom se pliva dugačka je 33 metra, kao podsećanje na godine života Isusa Hrista. U Beogradu će se za krst plivati na Adi Ciganliji, zemunskom keju (kode restorana Venecija) i dorćolskom keju (kod sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“).
Praznična bogojavljenska liturgija počeće u 8.30 u hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu, a svečana litija kreće ka Adi Ciganliji u 11.00. Početak trke za krstom predviđen je oko 12 sati na splavu kod restorana Jezero.
Kako je saopšteno iz opštine Čukarica, za krst će plivati oko 40 takmičra pripadnika žandarmerije, Vojske Srbije, članovi udruženja Svebor, kao i prijavljeni građani. Pobedniku će biti uručen trofej i pobednički plašt.
Bogojavljenje će se proslaviti i svetkovinom u Zemunu. Liturgija u hramu svetog oca Nikolaja Miriklijskog počinje u devet časova.
Litija će se oko podneva ulicama Zemuna spustiti do obale Dunava, gde oko 13 sati počinje plivanje za bogojavljenski krst.
Članovi udruženja Svebor će na ušću Save u Dunav organizovati proslavu kod centra „Milan Gale Muškatirović“, gde će pored plivanja za krst biti održano peto srpsko i treće međunarodno takmičenje u drevnim borilačkim veštinama.
Niška opština Medijana po četvrti put organizuje plivanje za časni krst na reci Nišavi. Takmičenje će početi u 12 sati kod amfiteatra na niškom keju.
U Čačku je za sutrašnje plivanje za bogojavljenski krst u reci Zapadna Morava prijavljeno 38 takmičara, rečeno je agenciji Beta u Sportskom centru „Mladost“ koji organizuje takmičnje.
Takmičnje će početi u 10 časova na gradskoj plaži na Moravi, nakon liturigije u čačanskoj crkvi i litije koja će krenuti od crkve u 9.30 časova.
U Kruševcu proslava Bogojavljenja počinje u 5 sati liturgijama u belovodskoj crkvi i crkvi u Stopanji, u 10 kreće litija prema obali Zapadne Morave, gde će u 11 sati biti obavljen ritual „vodoosvećenja“, a start plivača je predviđen za 12 sati.
U Zrenjaninu će se za krst plivati u jezeru kod Kulturnog centra, a trka će početi u 12 sati.
Na Drinskom jezeru kod Malog Zvornika sutra će po treći put biti održano plivanje za bogojavljenski krst.
Takmičenje počinje u 14.00, a pre plivanja biće održana liturgija u crkvi Sabora Srba svetitelja i litija do jezera. Takmičenje je blagosiljao vladika šabački Lavrentije, a organizatori su crkvena opština Mali Zvornik i plivački klub „Drina“ u Loznici.
Izvor: Mondo
 Danas je drugi dan Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, dana rodjenja Isusa Hrista. Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je juče sa Kosova i Metohije da je Božić povod da se pojedinci, ali i narodi na Balkanu, izmire u ime zajedničke budućnosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić završio je juče božićnu posetu manastiru Visoki Dečani, odakle je poručio da je Božić povod izmirenja pojedinaca, ali i naroda na Balkanu.
Tadić je rekao da poruku mira upućuje svojim sunarodnicima, ali i Albancima i svim drugim narodima Balkana, koji je u prošlosti prečesto bio razdiran podelama i ratnim sukobima.
Inače, pres služba predsednika Republike saopštila je da se Tadić s privemenim institucijama Kosova i Metohija nije dogovarao o svom boravku u manastiru Visoki Dečani.
O njegovom boravku jedino je bio obavešten lični izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, navodi se u saopštenj.
Predsednik Kosova Džavit Bećiri je rekao da je Tadić prekršio dogovor da tokom posete Kosovu ne daje političke izjave i da je time sužena mogućnost narednih dolazaka na Kosovo.
Izvor: Smedia
 Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom Božićnom liturgijom u beogradskom Spomen-hramu Svetog Save, koju je služio vikarni episkop Atanasije hvostanski.
Liturgiji, koju je episkop Atanasije služio po blagoslovu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, čuvara patrijaraškog trona do izbora novog poglavara SPC, prisustvovao je veliki broj vernika, a čas rođenja Isusa oglasila su zvona svetosavskog hrama.
Proslava Božića biće nastavljena u svim hramovima SPC u zemlji i svetu, a jutarnju prazničnu liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi služiće mitropolit Amfilohije.
Hrišćani imaju četiri različita datuma kada obeležavaju praznik rođenja Isusa Hrista. Smatra se da je važno da se proslavi sama činjenica Hristovog rođenja, ma kada se ono stvarno desilo.
U drevnim vremenima postojalo je i uverenje da je Hristos rođen u proleće, sredinom maja, o čemu postoje verodostojni zapisi, navodi verska informativna agencija VIA.
Nema nikakvih pomena da je Božić slavljen pre sredine četvrtog veka, prvo u Rimu, a potom na Istoku. Veruje se da je on fiksiran na 25. decembar kako bi se njime zamenio tog datuma veoma važan rimski
praznik kulta Sunca, kada pobeđuje svetlost nad tamom, odnosno dani počinju da postepeno bivaju sve duži.
Većina hrišćana slavi Božić 25. decembra, dok je za manji deo taj datum tek 13 dana kasnije, iako navode da se radi o 25. decembru. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve tako paralelno pored datuma 7.1. stoji da je to 25.12.
Razlika od deset dana, koja se u međuvremenu uvećala za dodatna tri dana, nastala je 1582. godine kada je u vreme pape Grigorija XII izvršena kalendarska reforma.
U vreme rimskog imperatora Julija, 46. godina pre Hrista uvedeno je novo računanje vremena na osnovu tadašnjih astronomskih znanja.
Kasnijih vekova ustanovljeno je da je taj kalendar astronomski neprecizan i u Vizantiji se razmišljalo o njegovoj korekciji.
„Novi“ kalendar, nazvan i Grigorijanski, sporo je nailazio na primenu. Protestantske zemlje ga uvode tek u 18. veku a pravoslavne države tek početkom 20. veka.
Od 14 pravoslavnih crkava, većina, njih deset, tokom proteklog veka je počela da primenjuje novi kalendar, ne smatrajući da ta promena ima teološku, već astronomsku dimenziju.
Tako danas Božić 25. decembra slave Rimokatolička crkva, Crkve Istoka (pre-efeske), poput Asirske i drugih nestorijanske tradicije, zatim Crkve reformacije (sve vrste protestanata).
Istog dana Božić slave i Pravoslavne patrijaršije – Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Bukureštanska, Sofijska, kao i crkve Kipra, Grčke, Poljske, Albanije, Ceške i Slovačke.
Božić 6. januara slavi većina Jermena: Jermenska apostolska crkva (Edžmijadžin), Jermenska carigradska patrijaršija, Jermenska patrijaršija.
Sedmog januara Božić slave Moskovska, Srpska, Jerusalimska i Gruzijska patrijaršija, Koptska pravoslavna patrijaršija Aleksandrije, Etiopska i Eritrejska pravoslavna crkva, Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije, Grkokatolici Ukrajine i Atos (iako je pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije).
Božić 19. januara slave Jermenska jerusalimska patrijaršija.
Za vernike Srpske pravoslavne crkve praznik je 7. januara, kada ga slave i Rusini u Vojvodini, koji su grkokatolici, pravoslavnog su obreda a prihvataju rimskog papu za poglavara. Oni imaju 16 parohija,
sve su starokalendarske, sem u Ruskom Krsturu kod Kule, gde se nalazi sedište egarhata i episkopa egzarha.
Izvor: Mondo
Zezanje.rs Tim Vam želi srećan Božić!
 Pravoslavni vernici u Srbiji slave danas Badnji dan, a u četvrtak, 7. januara, Božić.
Proslava Božića počinje dan ranije, na Badnji dan. Tada su vernici odlazili u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje su uveče palili na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.
U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.
U Beogradu će u 16.00 u malom hramu Svetog Save na Vračaru povečerje služiti episkop hvostanski. Paljenje badnjaka će biti na prostoru ispred hrama, a u ponoć svetu liturgiju u spomen hramu Svetog Save služiće vladika Atanasije.
Na Božić u Sabornoj crkvi svetu liturgiju služiće mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, čuvar trona patrijarha.
Božiću prethodi četrdesetodnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svadji, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorodjenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.
Božić se slavi tri dana.
Zezanje.rs Tim želi svim vernicima, srećan Badnji dan!
Izvor: Mondo
 Onlajn knjižara Amazon objavila je listu najprodavanijih knjiga protekle decenije na kojoj dominiraju avanture Harija Potera i vampirska saga ,,Sumrak“.
Poslednje dve knjige Džoane K. Rouling iz serije o malom čarobnjaku – „Hari Poter i relikvije smrti“ i „Hari Poter i polukrvni princ“, objavljene 2007., odnosno 2005. godine, zauzele su čelnu poziciju dok se još jedno delo ove britanske autorke, „Pripovesti barda Bidla“, našlo među 10 najvećih bestselera protekle dekade.
Sledeća tri mesta zauzeli su romani za tinejdžere američke književnice Stefani Mejer.
Zahvaljujući seriji priča o modernoj romansi između vampira i smrtnice, koje su dobile i svoju filmsku verziju, Mejerova je za kratko vreme stekla svetsku slavu.
Autori osam od 10 naslova sa ove liste su žene. Jedini muškarac koji je uspeo da se pojavi na njoj je avganistanski pisac Kaled Hoseini čiji su romani „Lovac na zmajeve“ i „Hiljadu čudesnih sunaca“ zauzeli poslednja dva mesta.
10 najprodavanijih knjiga decenije:
1. Hari Poter i relikvije smrti (Džoana K. Rouling)
2. Hari Poter i polukrvni princ (Džoana K. Rouling)
3. Zora (Stefani Mejer)
4. Sumrak (Stefani Mejer)
5. Pomračenje (Stefani Mejer)
6. Pripovesti barda Bidla (Džoana K. Rouling)
7. Mlad Mesec (Stefani Mejer)
8. Žena vremenskog putnika (Odri Nifeneger)
9. Lovac na zmajeve (Kaled Hoseini)
10. Hiljadu čudesnih sunaca (Kaled Hoseini)
Izvor: B92
Pored obilja zanimljivih knjiga, đake danas očekuje potpisivanje knjiga, kvizovi, animacije, prezentacije, druženja s autorima udžbenika…
Na 54. međunarodnom sajmu knjiga, koji se pod kupolama Beogradskog sajma odvija od 26. oktobra do 1. novembra, danas je školski dan, predviđen prvenstveno za grupne posete đaka, a svečano ga, u 11 časova, otvara Žarko Obradović, ministar prosvete Republike Srbije.
Iskustva prethodnih godina govore da je to uvek jedan od najposećenijih dana, a izdavači su za tu priliku, i ovoga puta, na svojim štandovima organizovali niz aktivnosti: potpisivanje knjiga, kvizove, animaciju, prezentacije, druženje s autorima udžbenika…
Letimičan pogled na ovogodišnju produkciju namenjenu mališanima i mladima govori da je došlo do oseke literature namenjene njima u odnosu na nekoliko prethodnih godina. No, klince i klinceze ipak čeka obilje naslova i zanimljivih knjiga.
Među maestralnim slikovnicama na štandu „Belog puta“ je i raskošna knjiga „Princeze“ F. Lehermajera i R. Dortmer, knjiga – dvorac u kome stanuju Trnova Ružica, Pepeljuga i druge manje ili više poznate princeze, koje žive u svetu koji uzbuđuje maštu današnjih devojčica. Izuzetno su zanimljive i biblioteke namenjene starijim osnovcima i tinejdžerima. U ediciji za devojčice su romani „Zaljubljene devojke“, „Devojke pod pritiskom“, „Devojke ostaju do kasno“, „Uplakane devojke“ Džeklin Vilson, a za dečake romani „Regrut“ i „A klasa“ Roberta Mačamora. Reč je o knjigama koje, po oceni svetskih stručnjaka, imaju visoke književne vrednosti, a upakovane su i napisane kao nešto što je „in“, „hit“, „fora“.
„Atlas dinosaurusa“ („Profil“)je bogato opremljena knjiga koja sadrži interaktivni CD, što čitaocima omogućava da, barem na trenutak, budu istraživači praistorijskih prilika. Duhovita slikovnica za tinejdžerke „Priručnik za devojčice“ („Profil“) kroz crteže, testove, opaske, savete, igre plasira „250 ideja za mene i moje drugarice“.
Jedan od naših najpoznatijih izdavača za decu i omladinu „Kreativni centar“, među brojnim ranijim i novijim izdanjima, prepoznatljivim po inovativnosti i kvalitetu, ima i dva dragocena priručnika za one kojima je ostalo da još malo budu deca: „Kako da stekneš samopouzdanje“ E. Rigona i S. Bosijea i „Kako da vaspitaš svoje roditelje“ K. Matlen i B. K. Prada. U prvoj je obrađeno 50 pitanja (i raznih mogućih odgovora) karakterističnih za adolescenciju, a u drugoj štiva koja su od velike koristi u onome što je Egziperijev „Mali Princ“ odredio kao „deca moraju mnogo toga opraštati odraslima“.
Štand Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva raznim matematikama, gramatikama i ostalim školskim baucima, verovali ili ne, uspeo je da šarmira i učini prijemčivim „sve te grozne stvari“. Izdavač „Mono&Manjana“ je učinio pravi podvig objavivši „Primarnu interaktivnu školsku enciklopediju“ u tri toma. Kapitalno delo koje, između ostalog, obuhvata precizna objašnjenja iz mnogih oblasti i gotovo svih školskih predmeta. Uz knjige ide i CD koji omogućava i interaktivnost i igru. Njihovim odranije poznatim uzbudljivim slikovnicama – igračkama („Čarobnjaštvo“, „Zmajologija“, “Egiptologija“…) pridružila se i nova, „Izgubljeni svetovi“, koja je i crtežom i rečju i ilustracijom na tragu „Gospodara prstenova“.
Među brojnim publikacijama „Mladinske knjige“ su i „Moj leksikon“ (izdanje čije stranice čekaju na reči, fotografije, tajne… drugara i drugarica), zatim, knjižice o Prljavom Beci, u kojima se on, kako zna i ume, bori sa crvima, buvama, gaćama…
Šarenilo i mnoštvo lepih, poučnih, neobičnih, zanimljivih dečjih izdanja „vreba“ i sa štandova „Lagune“, „Evro-giuntija“, „Ružnog pačeta“, „Booklenda“ i drugih izdavača.
|
|
Učitavanje ...