Najčešća imena koja roditelji daju deci u Beogradu su Petra, Đurđa, Jakov, Damjan, Miloš, Nikola i Aleksandar, što pokazuje povratak tradicionalnim srpskim imenima, rekli su u matičnim službama beogradskih opština Savski Venac i Zvezdara.

Matičar opštine Zvezdara Milena Kragić tvrdi da su roditelji danas mnogo kreativniji u davanju imena, a da su se ranije „vrtela“ dva-tri ustaljena poput Luke, Filipa ili Marka.

Roditelji sada uglavnom biraju stara, tradicionalna imena, kao što su Petra, Đurđa, Anđelka, Vasilisa, Jakov, Damjan, Andrej, ali je bilo slučajeva kada je matičar morao da odbije da detetu da ime zbog koga bi u buducnosti mogao da ima problema, dodala je ona.

„Uprkos insistiranju roditelja matičar ima ovlašćenje da detetu ne upiše pogrdno ime. Imali smo par koji je hteo da, pored imena deteta, doda drugo ime – Prkosna, ali je matičar odbio taj zahtev“.

Ona je dodala da pripadnici romske manjine uglavnom više vole strana imena – Romeo, Denis, Medina, Muhamed, a da Romi sa Kosova i Metohije biraju albanska imena i uopšte se ne trude da ga usklade sa ovdašnjim uslovima i prilikama u kojima dete živi.

Poznat je slučaj iz opštine Stari grad, gde je matičar odbio zahtev bračnog para koji je želeo da svom detetu podari ime Petar Drugi. U Opštini Savski venac nedavno su roditelji tražili da se njihovo dete u matične knjige upiše kao Obilić.

„Iako smo posavetovali roditelje da to ime nije u interesu deteta, kao i da nije u skladu sa običajima sredine, stranka je insisitirala i to ime je upisano“, rekla je šef Odseka za lična stanja građana te opštine Milica Novaković.

Novakovićeva je dodala da je poslednjih godina trend da se deci daju stara srpska imena, a najčešća su Aleksandar, Nikola, Miloš, Stefan, Luka, dok je od ženskih imena, Milica godinama najpopularnije ime.

Da se detetu ne sme dati pogrdno ime ili ime koje nije u skladu sa običajima sredine, propisano je i Porodičnim zakonom, a, kako je praksa pokazala, takvih slučajeva ima malo, precizirala je Novaković i istakla da su u Opštini Savski venac, upisana samo „neobična“ imena kao što su Vodan, Narta, Oprolećovana, Kiša.

„U Srbiji nije uobičajeno da je ime duže od dve reči, mada to zakon nije zabranio, jer možete dati detetu ime od tri reči, ali sa prezimenom to su ukupno četiri reči, pa su roditelji u zakonskoj obavezi da se izjasne kojim će se ličnim imenom dete služiti u pravnom saobraćaju“, objasnila je Novaković.

Svaka osoba starija od 15 godina može da promeni svoje ime i prezime, bez ičije saglasnosti, pri čemu je dužna da matičnoj službi dostavi krštenicu, uverenje o državljanstvu, potvrdu da nije osuđivano i uverenje da je izmirio porez, rekli su u opštini Zvezdara.

Danijel Novak (28) iz Beograda je sa 18 godina promenio ime, a tri godine kasnije odlučio je da sebi da i drugo prezime. Novak je rekao da je ime promenio, jer je ono koje su mu dali po rođenju – Branko, smatrao „glupim, nakaradnim i staromodnim“.

„Znao sam da ću to učiniti čim postanem punoletan, kad mi za takav postupak ne bude trebala ničija dozvola. Nikada se posle zvanične promene nisam pogrešno odazvao ili potpisao. Mislim da je to stvar psihickog momenta, tako da sam se na novo ime navikao još dok je ono bilo u proceduri“, rekao je Novak.

On je kao razloge za izbor baš imena Danijel obrazložio time da je, pre svega, retko i zvučno, kao i da ono u prevodu znači „Bog mi jedini sudi“, dok je novo prezime, umesto Miljković, izabrao zato što je „opšteslovensko“.

Novak je dodao da je teže bilo njegovoj okolini da se navikne na promenu nego njemu samom, a da je posle promene „identiteta“ bilo različitih reakcija.

„Većina me je podržala, mada je bilo i onih koji su mi se podsmevali i govorili da ću se zbog tog postupka jednom kajati. To se nikada nije desilo, a to bih učinio i sad, jer sam ispunjavanjem te želje podigao moral i vlastito samopouzdanje“, poručio je Novak.

Izvor: b92