Uhvate u Deliblatskoj peščari krivolovca iz Pančeva, pa ga izvode pred sudiju:
Koliko si ti, nesrećo, ubio divljih svinja?
Sedam.
Kada?
U pretprošlu nedelju dve, u prošlu 3.
To je 5, kada si ubio još dve?
Nji’ ću ubiti u sledeću nedelju.

Sedeo neki lovac u kafani i pričao drugovima svoje doživljaje:
Juče sam ubio onog velikog bizona! I ja ti uzmem njega, prebacim noge na ramena… Konobar donesi još jednu turu… Gde sam ono stao?
Noge na ramena…
Da, da, i guzim ja nju, guzim…

Pošao čuveni livac iz Pančeva za Beograd jer tamo priređuju lov, pa je i on pozvan u goste. Rano jutro, još je mračno, i kod Pančevačkog mosta ga zaustavlja policija:
Pobogu čoveče, pa vi nemate svetla na Džipu!
Šta će mi, nemam ni dozvolu za lov pa opet idem.

Sede lovci u Deliblatskom pesku pa razgovaraju:
Jel’ neko lovio medveda?
Svi ćute pa ovaj nastavi:
Medved je veoma opasna zver. Ako potrčiš – potrči i on. Ako se popneš na drvo – popne se i on. Ako skočiš u vodu – skače i on za tobom.
A šta ako se sakriješ?
Ta sakrije se i on.

Pančevački lovci se hvalili ko ima boljeg lovačkog psa. Pijuckaju oni polako rakijicu, jedu čvarke i lažu:
Idem ti ja tako sa mojom kerom kroz neke baruštine kad najednom kera stane. Stanem i ja. Kera počne da kopa. Ja gledim i punim pušku. Kopa kera, kopa, a ja samo gledim. Iskopa kera veliku rupu i iz nje izvuče veliku šerpu, ja pogledim, kad na šerpi naslikani zecovi.

Pošao mladi lovac sa psom prvi put u lov i ubrzo se vratio kući. Pita ga žena:
Šta, vratio si se kući po novu municiju?
Ma jok, po novog psa.

Ko su lovci?
Lovci su ljudi koji kroz šumu idu do kafane.